Srpski teniser Viktor Troicki u emisiji ‘Viš end Go’ govorio je o okolnostima koje su ga 2013. godine dovele do jednogodišnje suspenzije.

Viktor je pauzirao od tenisa godinu dana posle žalbe sudu u Lozani, iako mu testovi na doping nisu bili pozitivni, pa je u tom smislu bio izuzetak u svetu sporta koji nije uvek bio čist od kokaina ili opijata.


– Čak i u tom trenutku iako mi je bilo nikad gore, tih godinu dana mi je prijalo da se očistim od tih povreda i da restartujem telo. Mislim da sam krenuo jako dobro. Opet mi se vratila želja. Pre suspenzije sam nekako stagnirao, bio sam tu u Top 50 i nisam imao neku motivaciju da napredujem, a onda kad se desilo to shvatio sam da želim još više – rekao je Troicki u emisiji ‘Viš end Go’.

On se potom prisetio niza događaja koji je 2013. rezultirao 12-mesečnom suspenzijom.

– Izgubio sam meč u Monte Karlu, jutarnji meč. Vratio sam se kasno iz Amerike, promena vremenske zone i nisam se najbolje adaptirao na vreme. Prvi meč u Monte Karlu startuje u 10:30. Loše sam se osećao na terenu i izgubio sam dosta glatko – 6:1, 6:1 od Nieminena, koga sam inače dobijao dosta glatko prethodnih puta. To nije opravdanje, jednostavno sam se osećao slabo. Izabran sam za doping kontrolu posle meča. Prvo sam radio urin, a potom je trebalo i krv da dam. Pošto imam fobiju od igle i od davanja krvi – ne smem da gledam, moram da legnem – pitao sam doktorku da li je bilo moguće da ne uradim test. Osećao sam se loše, a imam problem sa vađenjem krvi i bude mi još gore. Dvaput sam pao u nesvest od vađenja krvi. Doktorka koja je bila glavna i odgovorna rekla mi je da je to skroz OK i da ne moram da brinem. Proveravao sam i više puta sam je pitao da je to sigurno u redu. Dala mi je kontakt glavnog odgovornog iz Svetske antidoping agencije, sa kojim sam na kraju imao problema. Zvali smo ga direktno, ali dala mi je, verovali ili ne, pogrešan broj. Posle toga nam je diktirao ceo tekst koji treba da napišem i objasnim zašto ne mogu da dam krv, iako mi je ona pred mojim trenerom rekla da neću snositi nikakve posledice. Ubedila me je da je sve u redu – istakao je Troicki.

Pojasnio je detalje razgovora sa doktorkom i posledicom verovanja na reč.

– Rekla mi je: ‚Dao si urin, vidim da ti nije dobro‘. Izdiktirala mi je reč po reč. Potpisao sam se, kazala mi je da mogu da idem, posle čega sam otišao u sobu. Sutradan je trebalo da igram dubl, pa sam tokom popodneva vratio u klub. Da bi svi digli frku gde sam i rekli mi da moram da se javim glavnoj doktorki za doping. Ona me je tražila jer je postojao problem. Nije mi bio jasno o čemu se radi. Rekla mi je da tog dana moram da vadim krv, na šta sam ja odmah pristao jer sam se bolje osećao. Uzela mi je krv i rekla mi da je sve u redu. Da bi nakon nedelju dana dobio mejl glavnog iz Svetske antidoping agencije da sam prekršio pravilo jer nisam dao krv kada je od mene traženo i da im se obratim pravnim putem. Prvo sam im napisao mejl šta se tačno desilo, rekavši da je trener bio pored mene sve vreme i da može da posvedoči. Osetio sam se kao da su me nanišanili od početka. Nešto nije bilo odrađeno po protokolu, ali su oni želeli da idu do kraja i da me skroz saseku.

Prvo suđenje bilo je održano u Londonu.

– Njena reč je bila protiv moje, da bi ona rekla kako me je upozorovala da mogu da snosim posledice i budem suspendovan… Ja sam hteo da planem, da skočim majke mi. Ali stvarno je bilo tako, smirivali su me u sudu. Moram da se ponašam koliko-toliko, a ne mogu da podnesem nepravdu. Nekoliko puta sam joj upadao i u reč, ona mene ubeđuje da je pričala kako ću snositi posledice, a ja pitam “da li si ti normalna, da li bih ja propustio test tek tako”. Zaboravio sam da napomenem, svi testovi su bili negativni – objasnio je Troicki.

Srpski teniser se žalio sudu u Lozani, a njegov slučaj je bio specifičan jer veruje da se nikad ništa slično nije desilo. Na kraju je dobio 12 meseci.

FOTO: Teniski savez Srbije