Olga Danilović o počecima, lošim stvarima koje su je zadesile, a i o onim najlepšim.

Mlada teniserka je za popularni serijal ‘Behind the racquet’ govorila o svom početku, razlici između juniorskog i seniorskog tenisa i onome što se desilo posle osvajanja WTA titule u Moskvi 2018. godine.


– Oba moja roditelja su bila uključena u sport. Majka je novinarka na nacionalnoj televziji, a otac je igrao u NBA. Zajedno su od 16. godine. Nikad nisam osećala pritisak s njihove srane da moram da se bavim sportom. Imala sam slobodu da radim šta želim. Probala sam balet, umetničko klizanje… A onda i tenis. Od tada mi je reket stalno u rukama. Odnos igača prema tenisu varira od ljubavi do mržnje. Doživela sam mnoge teške momente, ali ne mogu sebe da zamislim na drugom mestu osim na terenu – objasnila je 19-godišnjakinja odmah na početku.

Olga je još u juniorskoj konkurenciji ostvarila fenomenalne rezultate, osvojila je tri Gren slem titule u dublu.

– Ljudi me često pitaju o toj transformaciji iz juniorskog u profesionalni tenis. Iskreno, nikad nisam razumela šta su želeli da kažem. Kada sam počela da igram profesionalno, osvojila sam dva turnnira na kojima je nagradni fond bio 15.000 dlara, igrala finale turnira sa nagradnim fondom od 25.000. Osvojila sam svoju prvu WTA titulu 2018. godine u Moskvi. Brzo sam napredovala, a onda me je život udario. Nije sve bilo lako, nije svuda bilo cveća i duge. Moralo je da bude i kiše. Ne kiše, pljuskova – kazala je 170. teniserka sveta.

Sve je krenulo nizbrdo krajem septembra 2018.

– Posle US Opena, igrala sam turnir u Taškentu. Te nedelje izgubila sam dedeu. Takođe, rastala sam se sa trenerom Aleksom Korečom, koji mi je bio mentor. Bio je to težak period za mene. Igrala sam bez trenera, probala sam sa njih nekoliko, ali nismo kliknuli. Između mene i Aleksa se ništa nije desilo, nismo se svađali. On je bio jedan od najboljih tenisera sveta, ali sada ima porodicu, druge poslove, nije mogao da putuje sa mnom. Meni je bio potreban neko ko će stalno biti sa mnom jer sam imala samo 17 godina i nisam mogla da živim sama. Osećala sam se izgubljeno, kao da izdajem svoju igru. Kada sam bila na terenu, pokušavala sam sve da izbrišem i fokusiram se na meč, ali jednostavno nisam mogla – dodala je mlada teniserka.

Olga je otkrila kada joj je bilo najteže.

– Moj deda je bio brižan čovek. Kad god bi nešto o meni izašlo u novinama, on bi to isekao, pravio je album. Kada sam osvojila Moskvu, plakao je. Dva meseca kasnije je preminuo. To me je pogodilo, ali mi je bilo drago da je bio svedok jednom od najlepših momenata u mom životu. Teško je kad se tako nešto dogodi, morate da se ponašate normalno, ali ništa nije isto. Nisam želela da gubim mečeve. Rekla sam sebi d amoram da probam da igram, ali nisam bila okej. Imam mlađu sestru i mlađeg brata, roditelji nisu mogli da putuju sa mnom. Kada sam tražila trenera, bilo je teško. Bilo mi je potrebno vreme da se oporavim. Prošle godine sam bila ponosna na sebe jer sam uspela da ostavim sve to iza sebe. Tada sam prvi put osetila uspone i padove profesionalnog tenisera – poručila je Olga.