Najbolji teniser sveta Novak Đoković je još jednom podsetio svet na stravično bombardovanje Srbije tokom NATO agresije na Srbiju, ali i Crnu Goru.

On je na ovu veoma tešku temu, koja nas vraća 20 godina unazad, pričao sa britanskim autorom Džejom Šetijem. Nole se prvo osvrnuo na težak život u Srbiji 90-ih godina.


– Od 91, 92. pa sve do 2000. imali smo embargo. Borili smo se za hleb i mleko i ostale najneophodnije stvari za preživljavanje. Onda je, 1999. godine, Srbija bila bombardovana dva i po meseca bez prestanka, svake noći i svakog dana. Moja porodica i ja smo se dva i po meseca budili tokom noći zbog sirena, aviona koji su nas preletali. Bilo je poražavajuće i zastrašujuće. Najgora stvar koju sam ikada video – počeo je priču Novak Đoković.

Najbolji teniser planete se potom prisetio NATO aviona nad svojom domovinom.

– Užasno je bilo gledati te avione iznad glave koji bombarduju bolnice i sve ostalo. Nevini ljudi su umirali, a zahvalan sam samo tome što nisam izgubio nikog bliskog, mada poznajem ljude koji su ostali bez bližnjih i taj ožiljak ću nositi do kraja života. Sećanja će ostati samnom dok sam živ – rekao je Nole.

Novak kaže da se ne razlikuje od ostalih sunarodnika i da je želeo da se osveti.

– Želeo sam osvetu, baš kao i moj narod. Ko su oni da bombarduju nevin narod? Šta se dešava? Imao sam 12 godina i sećam se da sam se na dan rođendana krio u skloništima i da smo rekli da ćemo se, posle nedelju, dve skrivanja, vratiti normalnom životu i to je bilo to. Da nas neće zanimati šta će se desiti jer – ako nas pogode, šta mi tu možemo? Tako da, sećam se da sam 12. rođendan proveo sa prijateljima igrajući tenis. Tada nismo išli u školu, tako da je to bilo super.

Srpski teniser je poručio da ne treba nekome suditi zbog poteza jedne grupe ljudi.

– Ne možemo da sudimo celoj naciji zbog odluka pojedinaca, grupa, institucija ili koga god da je odlučio da sprovede bombardovanje u delo i ubije nevine ljude. Ne možemo da sudimo ljudima zbog toga.

Kako kaže iz svega toga izašao je ojačan.

– To iskustvo me je oblikovalo kao čoveka i tenisera. Dobio sam ‘glad’ za radom i treniranjem. Hteo sam da pokažem svetu šta može da uradi dečak iz ratom razorene zemlje, da može da bude najbolji u sportu koji je globalan. Sve što se desilo, desilo se s razlogom, a ja ne žalim ni za čim. To je moja karma i nešto kroz šta sam morao da prođem. Ne samo ja sa porodicom, nego svi mi kao nacija. Srpski narod je kroz istoriju prošao kroz mnogo ratova i nemaštine, tako da je lepo videti jedinstvo kod naših ljudi – zaključio je Novak Đoković.